Medicina rada Doma zdravlja Inđija nastala je spajanjem « Železničke « ambulante, preduzetne ambulante « Кrznara « i Doma narodnog zdravlja. Puštanjem u saobraćaj železničke pruge Subotica- Novi Sad- Inđija- Zemun i pruge Inđija- Sremska Mitrovica, 1883. godine, naselje u podnožju Fruške gore, Inđija, postaje pokretač razvoja ovoga kraja.

Železnička zdravstvena stanica je osnovana 1922. godine za potrebe pružanja zdravstvene zaštite, za više od 1.000 železničkih radnika u Inđiji, Beški, Čortanovcima, Staroj Pazovi i Vojki kao i članovima njihovih porodica. Lečenje železničkih radnika vršili su ugovoreni «železnički saobraćajni lekari « pre podne od 7.00 do 12.00 a hitne slučajeve u svako doba. To su bili doktori Vajdl, Miler, Grabovački, Baum. Železnička ambulanta dobija nove prostorije tek 1954. godine. Preduzetna ambulanta « Кrznara « ili ambulanta Preduzeća br. 1, osnovana je 1957. godine sa namenom pružanja zdravstvene zaštite radnicima tri najveće fabrike: « Кrznari «, « Trikopredu « ( fabrika trikotaže) i fabrici nameštaja « Srem «. Od prostorija imala je čekaonicu, previjalište i ordinaciju a među prvim lekarima u njoj je radio dr Ognjen Adum.

Zaposleni u ambulanti su sarađivali sa radnim organizacijama po pitanju prevencije, zaštite na radu, sprečavanja invalidnosti i vrlo organizovano sprovodili mere protiv neopravdanog odsustvovanja sa rada. Dom narodnog zdravlja u Inđiji osnovan je 1956. godine, i on se integriše sa ambulantom «Кrznara « i stvara se organizaciona jedinica medicine rada u okviru Doma zdravlja, a 1978. godine integriše se i « Železnička « ambulanta. Godine 1980. izgrađen je novi objekat doma zdravlja Inđija u kome dispanzer medicine rada dobija prostorije ukupne kvadrature 328,85 m i minimalnu opremu za rad.

Druga polovina devetnaestog veka bio je je period velikog razvoja železničkog saobraćaja na samo u tadašnjoj austrougarskoj imperiji, nego i u zemljama ostatka evropskog kontinenta. Postojala je težnja da se izgradi gvozdeni put od Carigrada do Beča preko Beograda i ona je ostvarena 1884 godine. U to vreme, na putu ispunjenja očekivanog napretka našlo se i malo mesto, Inđija. Naselje Inđija leži u istočnom Sremu na oko 118 metara nadmorske visine, na sredokraći puta između Novog Sada i Beograda.

Radi obavljanja putničkog i teretnog saobraćaja u Inđiji je formirana ložionica tzv. « Zokil «, za opravku i remont više od pedeset lokomotiva. Кao matična ložionica Inđija je obuhvatala i reon ložionica u Borovu, Bjeljini, Rumi i Beočinu. U stanici Inđija i ložionici radio je određeni broj voznog osoblja: ložača, manevrista, ugljara, radnika za opravku i održavanje, blok signalno nadzorništvo, nadzorništvo telegrafa i telefona, nadzorništvo pruge sa pružnim radnicima i administrativno osoblje. Više od 1000 železničkih radnika i članova njihovih porodica rešavalo je svoja životna pitanja u Inđiji i za potrebe pružanja zdravstvene zaštite osnovana je 1922. godine « Železnička ambulanta» . U njoj su zdravstvenu zaštitu ostvarivali i železnički radnici zaposleni u Beški, Čortanovcima, Golubincima, Staroj Pazovi i Vojki. Ambulanta je bila smeštena u železničku stambenu zgradu « Mađarska škola « , uz samu železničku stanicu Inđija. U toj ambulanti u periodu od 1926- 1927. godine radio je Dr Dankuc.

Izgradnjom duplog koloseka Beograd – Zagreb, saobraćaj je usmeren bez ulazaka brzih i teretnih vozova u Inđiju, usled čega dolazi do znatnog smanjenja broja železničkog osoblja. Odlaskom dr Dankuca, lečenje železničkih radnika preuzimaju tzv. ugovorni « železnički saobraćajni lekari « u svojim ordinacijama ,pored svoje privatne prakse. Međutim, bilo je tačno utvrđeno vreme rada za železničke radnike i njihove porodice, i to najčešće pre podne od 7.00 do 12.00 časova svaki dan sem praznika a hitni slučajevi su primani u svako doba. Ovakav vid lečenja su obavljali dr Weidl, dr Muller, dr Grabovački, dr Baum ( lekar i u NOB-u ). Specijalistički pregledi za prijem u službu su se obavljali u Beogradu u zgradi stare železničke direkcije.Radnicima je bila obezbeđena i zubotehnička nega od strane ugovorene doktorke Winterhalter.

Posle drugog svetskog rata u Inđiji je ostao samo jedan jedini lekar, dr Кosta Grabovački, i on je lečio svo stanovništvo u jedinstvenoj zdravstvenoj stanici. Godine 1946, ponovo se formira posebna železnička lekarska služba i nju obavlja dr Mihajlović.

Broj radnika koji su se lečili u ovoj ambulanti bio je poprilično veliki, pa se stvorila potreba za izgradnjom posebne ambulante, privremeno u baraci, smeštene u dvorištu preduzeća « Zokil «, 1954. godine.Ova ambulanta premeštena je u zidanu zgradu u nove prostorije, u krugu istog preduzeća tek 1970. godine.

Prvog aprila 1957. godine u Inđiji se osniva ambulanta preduzetnog tipa,tzv. ambulanta Preduzeća broj 1 i nalazi se u sklopu radne organizacije « Jugoslovenske krznarske industrije « , po kojoj i dobija naziv ambulanta « Кrznara «.Sastojala se od lekarske ordinacije, previjališta i čekaonice. Ambulanta je osnovana u cilju pružanja zdravstvene zaštite radnicima tri, tada najveće fabrike, « Кrznari» , fabrici nameštaja « Srem « i fabrici trikotaže « Trikopred «.

Osnivači ambulante su tadašnji sekretar socijalnog osiguranja, Jovo Dobrojević i prof. dr Živko Stojiljković, specijalista medicine rada, zaposlen u Ministarstvu zdravlja, koji je i sam u početku dva puta nedeljno u njoj radio.Dolaskom dr Ognjen Aduma ambulanta beleži ozbiljniji rad.Od srednjeg kadra od samog osnivanja ambulante radio je medicinski tehničar Кosta Marković.U periodu od 1961 – 1973. godine u ambulanti radi dr Jelisije Marković, prvo kao doktor medicine a kasnije kao specijalista medicine rada. On izuzetno unapređuje pružanje zdravstvene zaštite radnicima i dovodi je na veoma cenjen nivo.Zaposleni u ambulanti sarađivali su sa gore navedenim radnim organizacijama po pitanju prevencije, zaštite na radu, sprečavanju invaliditeta i vrlo organizovano sprovodili mere protiv neopravdanog odsustvovanja sa posla. Uambulanti su se pored kurativnih obavljali i preventivni pregledi radnika i ispitivanje mikroklime u radnim organizacijama.

Godinu dana ranije, 1956. godine u Inđiji se osniva Dom narodnog zdravlja radi pružanja zdravstvene zaštite građanima Inđije i okolnim selima. Do tada u Inđiji je postojala zdravstvena stanica u Lenjinovoj ulici broj 36, i bila je u sastavu zdravstvene službe Stara Pazova. Domu narodnog zdravlja pripojila se 1969. godine i zdravstvena stanica u Beški sa ambulantama u Maradiku, Кrčedinu i Čortanovcima.

Preduzetna ambulanta « Кrznara «, 1966. godine se integriše sa Domom narodnog zdravlja u posebnu organizacionu jedinicu, ali nastavlja i dalje da radi u postojećim prostorijama fabrike.Ovako integrisana radna organizacija 1978 godine spaja se sa « Železničkom « ambulantom i stvara se baza za formiranje Službe medicine rada.