Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.
U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Sveti Vasilije je poreklom je iz sela Mrkonjići u Hercegovini. Zamonašio se i svoj podvižnički život započeo je u trebinjskom manastiru Uspenja Presvete Bogorodice.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdoš. Kada su Turci razorili manastir, prešao je u Ostrog, gde se i upokojio 1671. godine.
Iz stene pored koje se upokojio, izrasla je vinova loza, a u momentu upokojenja njegova kelija bila je obasjana svetlošću, a narod je počeo da dolazi na njegov grob i moli se.
Postoji i predanje prema kome se kaže da je sedam godina nakon smrti, Sveti Vasilije počeo da se javlja u snu tadašnjem igumanu u Župi kod Nikšića i jednom prilikom mu je rekao da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. Iguman župski ga je poslušao, a kada su grob otvorili našli su očuvano telo Svetog Vasilija.
Kaže se još da je mirisalo na bosiljak. Još za života Sveti Vasilije je smatran svecem, a manastir se smatra jednim od najvećih pravoslavnih svetilišta u Evropi.
Običaji i verovanja
Praznik Sveti Vasilije Ostroški obeležava se molitvom, odlaskom u crkvu i okupljanjem porodice.
U narodu postoji verovanje da se na praznik Svetog Vasilija Ostroškog molitve posebno snažno uslišavaju.
Zato mnogi tog dana zastanu u tišini, pomole se za zdravlje, porodicu i mir, verujući da svetac i danas pomaže svima koji mu prilaze čistog srca i sa iskrenom verom.
Jedno verovanje posebno je važilo za devojke, naročito u Bosni. Naime, pre svanuća bacale su svoju obuću kroz vrata napolje. Ako bi cipela pala u smeru od kuće, to je bio znak da će se udati.
