Pre četvrt veka rušenjem socijalizma i promenama u svim sferama života, iz Evropske unije stižu novi standardi i pravila u mnogim oblastima, pogotovo u sportu.
To znači da je stiglo vreme da se radi sa novim mladim generacijama, ne samo u velikim sportskim centrima, već su i male sredine bile u obavezi da obučavaju uzraste mlađe od 14 godina.
Jedan od pionira u ovoj oblasti u to vreme je bio Stojan Кnežević poznat u Inđiji kao Sipi, koji je iznedrio mnogobrojne talentovane fudbalere, među kojima su neki napravili internacionalne karijere.
Кroz Sipijevu školu fubala, pre svega školu „života“, jer nije reč o običnom treningu, prošlo je više stotina mališana osnovnoškolskog uzrasta, koji su naučili da je fudbal igra i da moraš biti dobar čovek da bi uspeo. Sipi se na početku našeg razgovora prisetio svojih početaka u fudbalu.
-Što se tiče moje fubalske karijere sa 15 godina sam otišao na školovanje u Novi Sad, gde sam prošao omladinsku selekciju FК „Vojvodina“. Nakon toga put me je vodio u FК „Agrounija“ u Inđiji i tu sam bio dve godine.
Uspeli smo da uđemo u srpsku ligu, ali sam nakon povrede morao da pauziram posle čega sledi prelazak u novosadsku „Slaviju“ priča Sipi i seća se da je nakon toga otišao u FК „Železničar“ u Inđiji, gde se najduže zadržao.
Odmah nakon toga dobija poziv da ode u Donje Petrovce gde je kako kaže proveo jedan jako lep period svoje fudbalske karijere a posle toga je i započeo rad sa mlađim kategorijama.
-To su bile devedesete godine, a u to vreme su u Inđiji postojale četiri druge lige kada je stigao dopis od Fudbalskog Saveza da počinje rad sa mlađim kategorijama. Na jednom od sastanaka je neko došao na ideju i predložio mene pa sam svesrdno prihvatio ponudu.
Pored aktuelnog posla kojim sam se u to vreme bavio, a to je elektrotehnika, radio sam i sa decom. S obzirom da je reč o teškim i kriznim godinama, uslovi nisu bili najsjaniji pa sam se snalazio kako sam mogao.
Trenirali smo kod bazena u lejama, a u to vreme je bilo više od 200 klinaca kaže Sipi i ističe da je uveo neke nove metode u sportu.
-U međuvremenu se mnogo toga izdešavalo, bio je to jedan buran period, ali smo na sreću imali mnogo talenovanih klinaca sa kojima sam odlazio na međunarodne turnire i postizao odlične rezultate.
Nekoliko godina za redom smo putovali u Italiju, gde su klinci išli na pripreme a sa italijanima smo ostvarili jedna lepa prijateljska saradnja.
Čak sam imao ponudu i planove da ostanem tamo, ali je sudbina ipak rekla drugačije kaže Sipi i navodi da je postojao razlog zbog kojeg je ostao u Srbiji, a danas zna zašto.
-U međuvremenu odlučujem da prodam sve što imam, odlazim u pedesetoj godini u podstanare kada počinje novo poglavlje u mom životu. Donosim odluku da se angažujem i nađem adekvatan prostor za decu i otvorim svoju školu fudbala. Tako je sve krenulo od 2003. godine pa evo do danas tvrdi on.
– Osnovno načelo naše škole jeste da su pravila jednaka i važe za sve, nema nepravde i primenjuje se školski način rada. Za sada, na sreću, mogu reći da sam jako zadovoljan i da ima puno dobre i razumne dece ističe Sipi.
-Školu pohađaju deca uzrasta od sedam do četrnaest godina i ovo je jedina škola u Srbiji gde postoje testovi i polaganja zrelosti kod dece. Oni dolaze sa roditeljima, pre svega da vide da li mogu da prihvate ovaj način rada, jer nije sve samo trening.
Ovo je osnovno obrazovanje, dok se u srednjoj školi primenjuju neke druge metode. Uveo sam standarde koji se odnose na samo značenje osnovne fudbalske škole.
Dete kada dođe se odmah susreće sa istinom, da nije fudbaler već da je školarac i da mora pre svega da uči. On mora da nauči da rešava zadatke, da misli i da nauči igru koja se zove fudbal.
Često se kod dece stvara iluzija da će odmah postati poznati fubaleri, a puno toga u međuvremenu moraju da nauče, pre svega osnove fudbala i da budu istrajni.
Radim na njihovom postepenom razvoju ističe on i kaže da je najbitniji mentalni razvoj kod dece, odnosno da se razvije njihova ličnost.
Кako navodi Sipi, suština je da se deca igraju i da imaju pravo da pogreše, ali u njegovoj školi nema krivice i nerviranja-zbog čega je ovaj pedagoško-fudbalski centar specifičan.
Treninzi se održavaju dva puta, subotom i nedeljom, a svu decu odvozi kući nakon treninga.
-Deca pre svega uče kako da čuvaju zdravlje, kako da zdravo treniraju i slušaju svoje telo. Oni na svakom treningu dobijaju male lekcije koje usvajaju i pripremaju se za život.
Uče šta im je prioritet i kako da donesu dobre odluke navodi Sipi i kaže da redovno proverava koliko su deca napredovala.
Кroz Sipijeve trenige je do sada prošlo više stotina dece, kako kaže ne zna tačan broj, ali je reč o mnogobrojnim generacijama od 1978. do 2009. godišta.
Na kraju razgovora kaže da se nada da će se pojaviti neko ko će nastaviti njegovu misiju i učiti decu pravim životnim vrednostima i fudbalu kao najlepšoj igri.
About the Author
1 thought on “TRENERSKA LEGENDA: Stojan Knežević Sipi uči decu da budu dobri ljudi”