Srpska pravoslavna crkva danas obeležava jedan od najznačajnih hrišćanskih praznika – dan Svete Trojice, koji se još zove Duhovi i Silazak Svetog duha na apostole.
Ovaj praznik koji se obeležava 50. dan posle Vaskrsa i deseti dan posle Spasovdana u narodu je poznat i kao Trojice.
Taj praznik nazvan je Sveta trojica, jer se, prema jevanđelima, pored Svetog Oca i Sina, na ovaj dan javilo fizički treće lice Svete trojice – Sveti Duh.
Svete Trojice spadaju među najvažnije praznike u pravoslavlju, odmah posle Božića i Vaskrsa, a praznovanje traje tri dana.
U narodu su se vekovima sačuvali brojni običaji i verovanja koji se poštuju upravo na ovaj dan.
Zelenilo u kući donosi blagoslov
Jedan od najpoznatijih običaja za Svete trojice jeste unošenje zelenila u dom. Crkve se ukrašavaju travom, cvećem i granama, a vernici često isto čine i u svojim kućama. Ovaj običaj potiče još iz najranijih vremena hrišćanstva i simbolizuje obnovu života, napredak i duhovni preporod.
Mnogi veruju da grančice ili trava osveštane na praznik tokom cele godine čuvaju dom od nesreće i donose mir porodici.
Pletenje venčića od trave
Tokom bogosluženja vernici pletu venčiće od trave kojom su posuti hramovi. Ti venčići se potom nose kući i ostavljaju pored ikona ili kandila.
Narodno verovanje kaže da venčić simbolizuje zaštitu, zdravlje i blagostanje, pa ga mnogi čuvaju sve do narednih Duhova.
Po narodnom običaju, tokom sva tri dana praznika trebalo bi izbegavati teške fizičke i kućne poslove. Vreme je namenjeno molitvi, okupljanju porodice i odlasku u crkvu.
Pošto je u pitanju veliki praznik obeležen crvenim slovom, vernici nastoje da dan provedu u miru, bez svađa i teških obaveza.
About the Author
