Rodna kuća Natoševića-ruina na obali Dunava

Ukoliko se uputite u pravcu Dunava u Starom Slankamenu, maltene na samoj obali reke, leži nemi svedok -rodna kuća Natoševića. Ruiniran i napušten, ovaj objekat nas podseća na učene ljude koji su svoj život posvetili reformama, a jedan od njih je bio i prosvetar i intelektualac s početka 19.veka Đorđe Natošević. Na području opštine Inđija, ime ovog velikana ponele su osnovna škola u Novom Slankamenu, srednja stručna škola i biblioteka koja njegovo ime nosi od osnivanja 01. septembra 1945. dok je ispred same biblioteke u znak sećanja otkrivena bista.

Zavod za zaštitu spomenika kulture je prepoznao vrednost rodne kuće Đorđa Natoševića u Starom Slankamenu i proglasio je za kulturno dobro od velikog značaja i stavio pod zaštitu države. Međutim, zbog poznatih finansijskih problema i nedovoljnih izdvajanja za kulturu poslednjih godina, kuća nije održavana što je dovelo do njenog urušavanja. Radi se objektu starom više od skoro dva veka.

Eventualna sanacija kuće pružila bi mogućnost da se u budućnosti ona pretvori u muzej posvećen Đorđu Natoševiću i spomenik ruralne arhitekture Srema prve polovine devetnaestog veka. Obnovom ovog objekta opština Inđija bi dobila jedan mali muzej, a sa druge strane, sam objekat se nalazi u jednom vrlo zanimljivom ambijentu kakav je Stari Slankamen, čime bi se dodatno obogatila turistička ponuda ovog mesta.

Đorđe Natošević rođen je u Starom Slankamenu 1821. godine, a nemačku osnovnu školu završio je u rodnom mestu, šestorazrednu gimnaziju u Sremskim Karlovcima. U Segedinu završava dvogodišnje studije filozofije, u Slovačkoj jednogodišnje studije prava a potom u Pešti upisuje studije medicine koje završava u Beču 1850. godine.

foto: bista ispred Biblioteke u Inđiji

Svoj radni vek je započeo u Novom Sadu obavljajući privatnu lekarsku praksu a potom postaje lični lekar vladike Platona Atanackovića. Početkom školske 1853/54. podine postaje nastavnik i upravnik novosadske gimnazije. Predavao je prirodne nauke: zoologiju, botaniku, mineralogiju i hemiju. Prema sećanjima Vase Stajića, Natošević je prvi uveo gimnastiku odnosno fizičko vaspitanje u srednje škole pa je i taj predmet držao u gimnaziji.

Ukidanjem Srpskog Vojvodstva i Tamiškog Banata 1861. prelazi iz Temišvara u Novi Sad gde neko vreme obavlja dužnost direkora mesnih osnovnih škola. Krajem sledeće godine izabran je člana Školskog saveta pri ugarskom Namesništvu u Budimu i u tom svojstvu učestvuje na Crkveno – narodnim saborima 1864. i 1869. na kojima podnosi svoje predloge školskih uredbi. Zbog lošeg stanja srpskih škola u Austrougarskoj, 1881. odbio je da se kandiduje za poslanika Sabora.

foto: sr.wikipedia.org

Ukidanjem pomenutog Saveta napušta Beč i 1867. godine na poziv kneza Mihaila Obrenovića odlazi u Beograd na mesto referenta u Ministarstvu prosvete Kneževine Srbije. Nakon atentata na srpskog kneza 1869. vraća se u Novi Sad.

Pored brojnih obaveza na do sada spomenitim položajima, Natošević je bio veoma plodan pisac. Objavio je skoro tri stotine radova uglavnom iz oblasti prirodnih nauka i pedagogije a tome treba dodati i sto osamdeset neobjavljenih radova u rukopisu. Prevodio je i štampao basne i priče za decu. Bio je pokretač, urednik i jedan od autora Školskog lista i urednik Dodatka školskom listu i Prijatelja srpske mladeži. Bio je pristalica Vukove reforma u čemu je sledio Đuru Daničića i Branka Radičevića.

Đorđe Natošević je od 1881. do smrti bio predsednik Matice srpske nastojeći da i taj položaj iskoristi kako bi kulturu, pre svega književnost približio narodu pokrenuvši ediciju „Knjiga za narod“. Bio je dopisni član Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva iz kojih će kasnije nastati Srpska kraljevska akademija odnosno Srpska akademija nauka i umetnosti. Umro je 1887. godine u Novom Sadu gde je i sahranjen na Uspenskom groblju.

Podelite sa prijateljima:
  • 31
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *