Foto: Narodna biblioteka "Dr Đorđe Natošević"
Sedam devojčica je iz Štutgarta (Elena Bintcle, Emilija Perica, Milica Dosković, Željana Ječmenica, Aleksandra Vučić, Sofija Cvetković, Dunja Simić), tri iz Inđije (Milica Stojanović, Ana Milinković, Dragana Vučenović) napisale su dirljivu priču o neraskidivom prijateljstvu, različitim životnim putevima i optimistično zauzele stav da treba verovati u svoje snove i nikada ne odustajati od svojih ciljeva.
Roman „Moje ime je Jelena“ koji će svoju promociju imati u inđijskoj Biblioteci 24.maja u 18 časova govori o životu dece bez roditeljskog staranja. Njegova radnja započinje u Domu za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj u Beogradu. Priča se nastavlja tako što deca grade i nižu životne okolnosti svojih junaka, pravce, nade, očekivanja, težnje, odricanja i završetke.
“Beskrajna priča” je međunarodni projekat Dopunske škole na srpskom jeziku u Štutgartu i OŠ „Dušan Jerković“ iz Inđije, koji je povezao dijasporu i maticu, gradove Štutgart i Inđiju, kao i decu iz dve države, dva grada, ali istog maternjeg jezika kroz zajedničku aktivnost pisanja romana „MOJE IME JE JELENA“.
ŽENE IZ GOROCVETA VEZLE ZA COCA-COLA BILBORD
Pokrovitelji ovog projekta su Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport pokrajine Baden-Virtemberg u Nemačkoj i Generalni konzulat Republike Srbije u Štutgartu.
Naziv projekta je proistekao iz želje autora projekta Tatjane Popović, profesorke nemačkog jezika i književnosti, Nataše Milivojević, pedagoga, i Milane Pavlović, profesorke srpskog jezika i književnosti, da u zajedničku aktivnost pisanja romana uključe decu iz različitih sredina, koja se međusobno ne poznaju, a koja će se naizmenično baviti pisanjem romana na određenu temu.
Pazovčani se predstavili u BRATISLAVI
Projekat “Beskrajna priča” nije samo zajedničko pisanje jednog romana od strane deset devojčica. Njegova jedinstvenost se ogleda u tome što je pisanje romana bila ravan u kojoj su deca vežbala važne životne i vaspitne kategorije, toleranciju, međusobno slušanje, uvažavanje i bezuslovno prihvatanje. Samo zahvaljujući navedenim kategorijama bilo je moguće naizmenično pisati i nadograđivati započeto od strane drugog i sve to pretvoriti u jednu pisanu celinu, koja ima sve elemente romana.
Svoju nemačku verziju roman je doživeo ovih dana, nakon velike pažnje koju je izazvao kada se pojavio. Roman i njegov nemački prevod „Mein name ist Jelena“ predstavljaju zaokružen pedagoški proces i primer dobre obrazovne prakse.
