Danas su Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na „blagu vest“, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike i slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Na današnji dan dobro je započeti bilo kakav veći posao (gradnja, otvaranje radnje, spremanje ispita, itd.), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju naš dosadašnji životni pravac.
Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom.
Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji.
Za Blagovesti se vezuje i radosni narodni običaji, i oni zaštitnički. Naši stari su govorili da se na Blagovesti završava zima.
Jedan od njih savremenom čoveku, a posebno mladima, sve više postaje „strani“. To je „ranilo“ – kada se ustaje ranom zorom a dan započne pesmom. Najbolje devojaka, koje sakupljaju grane od kojih se pali vatra.
Vatra ima iskonsku zaštitničku ulogu, između ostalih štiti od zmija i gmizavaca, koji se prema verovanju na Blagovesti bude iz zimskog sna.
Na ovaj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje.
Blagovesti, kao i neki drugi praznici, „ukazuju“ kakva će godina biti. Ako je nebo vedro – biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.
Pošto je praznik Bogorodičin, znači ženski, mnoge se žene na današnji dan mole Bogorodici za potomstvo. To je povezano i sa razmnožavanjem u prirodi jer od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je današnji dan srećan za kalemljenje voća.
