Česnica
Stari je običaj da se na dan Božića, pre ručka lomi pogača koju je domaćica tog jutra umesila. To je česnica, božićna pogača. Članovi porodice okreću pogaču u krug, a zatim je prelome na onoliko delova koliko ima ukućana.
Domaćica ustaje rano, pre zore, da umesi česnicu. U testo stavlja metalni novčić (nekada se stavljao zlatnik), a za onog ko ga pronađe važi da će imati para tokom cele sledeće godine.
Mesi se obično sa pšeničnim brašnom.Voda za testo u nekim krajevima donosi se na Božić pre svitanja sa izvora ili bunara, u koje se baci pregršt žita.
Ovu vodu nazivaju jakom vodom, pridajući joj posebnu blagotvornu snagu. Pripremu hleba mogu pratiti razna pravila: brašno se uzima samo iz pune vreće; voda za testo donosi se sa tri izvora; osoba koja će spremati česnicu mora se prethodno okupati, itd.
U istočnoj i južnoj Srbiji, rukama ulepljenim testom domaćin ili domaćica hvataju voćke, košnice i stoku da bi ih učinili plodnijima.
Često se u testo ubaci novčić, koji se može čuvati i koristiti u ovu svrhu iz godine u godinu, naročito ako je od plemenitog metala.
U nekim predelima u testo se stave i figurice izrezane od drenovog drveta, koje predstavljaju živinu, volove, krave, svinje, pčele itd.
Ponegde ubacuju zrna žita i boba, orahe, čuperke vune, prutiće, i ivere od raznih građevina.
Gornja površina oblikovanog testa može biti pred pečenje ukrašena raznim simbolima,kao što su hristogram, zvezde, krugovi, otisci ključeva i češljeva.
U Vojvodini se česnica pravi u obliku slatkog kolača. Кao osnova koriste se tanke kore, kao za gibanicu.
Nekada su bile u kući razvlačene, danas često kupovne. Od njih se česnica priprema postavljanjem kora u listovima sa nadevom od meda, šećera i oraha između.
Ponegde su se ko nadev mogli naći i mak, suvo grožđe i sitno ili natrto voće. Postupak je sličan pripremanju baklave, samo što je vojvođanska česnica suva.
Tokom pripreme ubacuje se dukat ili vredan metalni novčić u neki od središnjih slojeva. Ovakva česnica se obično ne lomi, već se seče i razdeljuje ukućanima.
