Pazova Indjija Vesti
23 kilometra severozapadno od Beograda, u Sremu, na desnoj obali Dunava, dva kilometra nizvodno od Novih Banovaca, niklo je veliko sivo geometrijsko telo – “čudo” koje meštani već zovu “kućom bez prozora” i “kućom bez krova”.
Svi tamo znaju da je tu “neobičnu kuću sagradio Macura”, ali retko kome “pada-na-pamet” da se radi o muzeju. Dok se ne pročuje.
A pročuće se, uskoro, nadaleko. Jer reč je o velikoj neobičnosti – znatno većoj od izgleda kuće: Vladimir Macura, roden 1965. u Erveniku, blizu Knina. preko Beča-gde živi od 1986-došao je u Nove Banovce da tu podigne
Muzej Macura!
Kuća se sa (zasad) prašnjavog seoskog puta doživljava kao masivni zatvoreni ku bus koji liči na uvećan i skraćen kjubrikovski monolit. Tek kad se priđe bočno, otkriva se meandar koji gmiže prema Dunavu da bi jednim nižim odlomljenim komadom zinuo prema “lepoj plavoj” vodi. Taj oblik je štapićem po zemlji nacrtao beogradski arhitekta Ivan Kucina, in situ, tokom jednog razgovora s Macurom: “Meandar, meandar želim!” – zatražio je Vladimir. “Ovakav?” – upitao je Ivan. “Da, takav!”
Onda je Kucina uzeo olovku i papir. Macura zasukao rukave i sabrao radnike, pa je nikao kniferovski oblik koji se iz vazduha može čitati i kao slovo M.
Izvor: Muzej Macura
-
-
-
-
-
