Da je Stari Slankamen pravi biser turizma prepoznali su pre petnaestak godina ljubitelji najduže evropske reke-Dunava, koji su dovozili svoja plovila u marinu „kod Mike alasa“, pa se tako ovo ribarsko naselje tokom godina pretvorilo u pravi raj za hedoniste i „utočište“ od gradske vreve.
Danas, marina „Mika alas“ predstavlja mirnu luku za oko 105 plovila, a njeni članovi se redovno okupljaju u Starom Slankamenu i uživaju u čarima dunavske obale.
-VEZ Udruženje „Mika alas“ je osnovano 2005.godine kada smo imali svega 15 članova, međutim tokom vremena taj broj se znatno uvećao i sada brojimo više od 100 članova počinje priču Milan Kovanić predsednik udruženja i kaže da su završeni u toku radovi u marini kako bi sve bilo spremno za sezonu. Nakon zimske pauze, usledile su pripreme a vlasnici brodova su njihova plovila osposobili za vožnju.
STARI SLANKAMEN:RETKI IZVOR SLANE VODE U VOJVODINI
Ove zime, kako kaže Mika nije bilo problema sa ledom na Dunavu, iako je nivo reke bio u malom porastu, nije „pripretio“ ni stanovništvu ni plovilima.
-Imali smo mali porast vode, ali je na sreću došlo do stagnacije, nadamo se da će tako i ostati i da nam se neće ponoviti godine u kojima smo imali poplave i visok vodostaj Dunava.
-Inače u našem udruženju sada imamo preko 100 članova, mahom iz Beograda (70%), zatim iz staropazovačke opštine (20%), iz Rume, Batajnice i najmanje iz Inđije. Imamo i naše ribare, njih sedam, koji drže čamce u marini kaže Mika i ističe:
-Sa prvim lepim danima smo intenzivno počeli da spremamo marinu, kupili smo nove pontone i cisterne i sada je aktuelno postavljanje. Lepo vreme nam ide na ruku, tako da verujem da ćemo posao uskoro završiti i uživati na reci kaže predsednik udruženja.
Sremski „Sveti Stefan“
Pamte stariji meštani da je Stari Slankamen nekada bio poznat trgovinski centar i pristanište. Tako su stanovnici Novog Slankamena zaprežnim kolima dovozili grožđe, breskve, jabuke, bostan i rakiju a domaćini prodavali ribu, koja se dalje rečnim putem otpremala ka Titelu i Zemunu na velike pijace.
Sećaju se da se na mestu današnjeg keja nalazio silos u kom se skladištilo žito, koje je takođe plovnim putem odlazilo u druge krajeve. U to vreme na mestu sadašnje bolnice i banje radio je hotel gde su se održavale čuvene igranke a o Starom Slankamenu pričalo se sa oduševljenjem jer je takav biser turizma imao malo ko.
Tokom narednih godina stanovništvo je počelo da stari, a mladi da odlaze u gradove. Danas da nije banje i ribljih restorana malo ko bi se setio da zađe u ovaj poznati ribarski kraj kojeg meštani zbog serpentina i izuzetnog pogleda „odgore“ nazivaju sremski „Sveti Stefan“.
About the Author
