Na Skupštinskom zasedanju lokalnog parlamenta, 01. decembra, usvojena je inicijativa predsednika opštine Stara Pazova Đorđa Radinovića da ova sremska opština dobije status grada. O tome koje benefite donosi status grada i šta je sve neophodno da uradi lokalno rukovodstvo govori u intervjuu prvi čovek opštine.
-Pre svega želim da istaknem, da se za veoma ozbiljnu inicijativu, koju smo na tom skupštinskom zasedanju i usvojili, zalažem već gotovo deceniju. Smatram da je Stara Pazova prerasla status opštine i da su odavno stvoreni uslovi za dobijanje statusa najvišeg nivoa lokalne samouprave u našoj zemlji – odnosno dobijanje statusa grada. Zadovoljan sam i mislim da su čak i oni odbornici, koji su na početku bili skeptični, na kraju shvatili da je ova inicijativa za dobrobit naše lokalne samouprave i za dobrobit građana pre svega, jer podizanjem mnogih institucija na viši nivo, što bi se desilo dobijanjem statusa grada, građanima će se olakšati svakodnevni život i siguran sam da su to i građani sami prepoznali.
Šta ste od par opozicionih odbornika, koji su dodatno predložili za razmatranje po ovom pitanju, usvojili kao nešto o čemu vredi razmisliti i na tome raditi?
-Kada dobijemo status grada, sve želje građana naselja koje se tiču stvaranja više opština, koje odbornici kao njihovi predstavnici u parlamentu iskažu, mi ćemo usvajati i u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i formiraćemo više gradskih opština. Smatram da veliki broj građana očekuje da opština Stara Pazova dobije status grada, pogotovo nakon nekih nedavno realizovanih promena statusa u republičkom parlamentu. Mislim da je Pazova to mogla i ranije da uradi i da su već propuštene neke prilike od strane mojih prethodnika, ali ne treba da gledamo unazad, već da idemo napred i da je sada pravo vreme, sada kada imamo i političku podršku i neprestani razvoj opštine koji ide u prilog tome.
Oko 65.000 građana živi na teritoriji opštine Stara Pazova, koja je 30 km udaljena od Beograda, a 40 km od Novog Sada, prava geostrateška pozicija, šta još treba tome dodati? Po nekim propozicijama pominje se određen broj stanovnika za dobijanje statusa grada, da li je to uopšte problem?
-To ne predstavlja nikakav problem, to je samo jedan od uslova, ali nikako neophodan. Imamo dosta primera gde broj stanovnika nije bio presudan u dobijanju statusa grada. Dosta opština koje su dobile status gradova imale su manji broj stanovnika od Opštine Stara Pazova. Kada uredimo naš status i ponovo uradimo popis stanovnika, siguran sam ta sada taj broj iznosi blizu 100.000 stanovnika, to jest da sigurno imamo više od 80.000, jer činjenica je da je veliki broj građana prijavljeno u Beogradu, a živi na teritoriji naše opštine, na primer u Novim Banovcima, u naselju Banovci – Dunav i u Novoj Pazovi. Svi ti građani su tamo prijavljeni iz raznih razloga, dobijanjem statusa grada ti njihovi problemi i razlozi biće rešeni i oni će moći da se prijave na teritoriji gde i žive.
Da li je u planu izgradnja bolničkog centra, kakav se nalazi u Sremskoj Mitrovici, jer status grada donosi i to pitanje?
-Na neki način, mi smo veliki deo posla oko praktičnog poboljšanja zdravstvenih usluga već sproveli u delo. Naš Dom zdravlja brojnim investicijama podigli smo na viši nivo i to ćemo nastaviti da radimo. Već sada imamo, za razliku od nekih drugih domova zdravlja, brojna specijalistička odeljenja, što je preduslov za stavaranje bolnice. Organizacija zdravstvenog sistema, koja će u budućnosti biti realizovana, ne dovodi nas u potrebu da imamo bolnicu na našoj teritoriji. Mogućnost privatizacije i ovog segmenta koja za sobom vuče i mogućnost izgradnje privatnih bolnica i domova zdravlja ide u prilog tome. U Novoj Pazovi mi već imamo privatne zdravstvene ustanove koje mogu da zbrinjavaju veliki broj pacijenata. Veoma je teško o tome govoriti, jer ne znamo kako će u budućnosti taj deo da funkcioniše. U razvijenim evropskim zemljama zdravstveni sistem je drugačije uređen nego kod nas, a s obzirom da mi velikim koracima grabimo ka članstvu u EU i kod nas će štošta morati da se menja. Jedan od primera za to je da bolnica ne mora da postoji u svakom gradu. Gledano po kilometraži, nekim stanovnicima Srema treba da pređu i više od 50 km da bi došli do regionalnog zdravstvenog centra u Sremskoj Mitrovici, dok je Staroj Pazovi Beograd sa svim bolnicama veoma blizu, ako je to neki uslov po kome se gleda. Upravo i iz tih razloga je veliki broj naših građana prijavljeno u Beogradu. Daleko im je bolnica u Sremskoj Mitrovici. Naravno da treba da se trudimo da našim građanima obezbedimo sve što im je potrebno za normalan život na teritoriji naše opštine, upravo to nam je vodilja da što pre dobijemo status grada, kako bi obezbedili sve uslove da i na našoj teritoriji izgradimo savremeni bolnički centar.
Ako posmatramo pravosudni, poreski sistem i drugo, budući građana grada Pazova će imati brojne olakšice. Sve će im biti dostupno, jer ste pomenute sisteme već prilagođavali budućem statusu?
-Mi već mnoge republičke institucije pokušavamo da podignemo na viši nivo. Ono što smo do sada radili i što ćemo nastaviti i dalje jeste stvaranje svih neophodnih uslova za te republičke institucije da mogu da dobiju viši nivo ingerencija, gradnjom i dograđivanjem zgrade Osnovnog suda i Osnovnog javnog tužilaštva, kako bi ostvarili stvaranje Privrednog suda u Staroj Pazovi, jer svi znamo koliko je naša opština privredno razvijena i koliko imamo aktivnih privrednih subjekata (preko 1000 preduzeća i preko 3.000 preduzetnika, 3.500 poljoprivrednih gazdinstava) kojima će zaista dobro doći funkcionalan Privredni sud u Staroj Pazovi, jer je njegovo sedište sada u Sremskoj Mitrovici. I to će biti jedan veliki doprinos budućem razvoju privrede opštine Stara Pazova. Što se tiče drugih, veoma bitnih sistema i institucija, mi smo već kupovali objekte, a one koje je potrebno renoviraćemo i nadogradićemo kako bi stvorili uslove, da ne moramo da čekamo nadležna Ministarstva da, pored velikih obaveza i gužvi, to urade. Na primer za PIO fond i druge institucije, koji bi se podigli na nivo filijala, mi smo već kupovinom dela objekta Erste banke obezbedili prostorije u centru Stare Pazove od oko 1200 kvadrata.
Koja je dalja procedura, nakon usvajanja u lokalnom parlamentu?
-Inicijativu je sada potrebno potkrepiti argumentima i studijama koje govore o tome zašto je status grada potreban našoj opštini te je proslediti Vladi Republike Srbije i Skupštini Srbije. Postoje dva puta, prvi je da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uputi inicijativu parlamentu republike ili drugi put a to je upućivanje inicijative nekoliko poslanika. Mi ćemo ići na oba načina, jer smatramo da nemamo nikakvih argumenata protiv i da su svi uslovi ispunjeni. Očekujemo da se naša inicijativa nađe na dnevnom redu skupštinskog zasedanja, jer znamo da postoje još dve slične inicijative opštine Bor i opštine Prokuplje kaže Đorđe Radinović, predsednik opštine.
