U čast najvećoj heroini, srpskoj Jovanki Orleanki, ženi ratnici sa najviše odlikovanja biće podignut spomenik u Inđiji. Ovu odluku usvojio je inđijski parlament a inicijativu je dao predsednik opštine Vladimir Gak. Povodom stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata, koja se obeležava ove godine, nadležni su odlučili da u znak zahvalnosti podignu spomen obeležje. Milunka Savić je bila žena koja je obeležila ratne i posleratne godine kada je pokazala veliku ljubav prema domovini.Ova znamenita žena je odbila da se preseli u Francusku i dobije njihovu nacionalnu penziju. Reč je o ženi koja je nosilac najvećeg broja herojskih odlikovanja iz Srbije i Francuske kao i drugih savezničkih država. Nakon početka Drugog svetskog rata, Milunka Savić je pružala ogromnu podršku u borbi protiv fašizma i na taj način još jednom pokazala svoje herojstvo i rodoljublje. Spomenik Milunki Savić će biti postavljen na potezu preko puta nove sportske hale u lejama, pored zgrade firme „Adasi“. Na istom mestu biće postavljene klupe i javna rasveta, i biće izgrađen trg posvećen najvećoj srpskoj ali i svetskoj heroini.
Žena ratnica sa najviše odlikovanja
Rođena je u Koprivnici kod Raške 24.juna 1890. godine kao kći Radenka i Danice. Početkom Balkanskih ratova 1912. Milunka Savić, prerušena u muškarca i kao dobrovoljac Milun Savić postaje vojnik u Drinskoj diviziji. Učestvovala u borbama, pored ostalih kod Skadra i u Bregalničkoj bici 1913. U bolnici na lečenju od zadobijenih rana otkriveno je da se iza imena Milun krije žena, a ubrzo se pročulo u srpskoj vojsci. Ranjavana je više puta. Za pokazanu hrabrost u borbama dobila je čin narednika. Najpoznatija i najhrabrija žena ratnik u prvom svetskom ratu među Srbima, dobila je mnoga srpska i saveznička odlikovanja. Dva ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Srebrnu i zlatnu medalju za hrabrost Miloš Obilić, Spomenicu oslobodilačkih ratova 1912-1913., Albansku spomenicu, Spomenicu za oslobođenje i ujedinjenje 1914-1918., Dva francuska Ordena legije časti, ruski orden Krst svetog Đorđa Pobedonosca i mnoga druga. Umrla je u Beogradu 05.oktobra 1973. godine.
About the Author
