U čast najvećoj heroini, srpskoj Jovanki Orleanki, ženi ratnici sa najviše odlikovanja biće podignut spomenik u Inđiji, a radovi na uređenju trga gde će biti postavljeno spomen obeležje su uveliko u toku.
Spomenik Milunki Savić će biti postavljen na potezu preko puta nove sportske hale u lejama, pored zgrade firme „Adasi“. Na istom mestu biće postavljene klupe i javna rasveta, i biće izgrađen trg posvećen najvećoj srpskoj ali i svetskoj heroini.
REŠENJE: Objekat „Neven“ će dobiti četiri dnevna boravka za decu
Kako je istakao predsednik opštine Inđija Vladimir Gak, koji je dao inicijativu da se podigne spomenik, svečano otvaranje trga biće obeleženo na Vidovdan 28. juna.
Milunka Savić je bila žena koja je obeležila ratne i posleratne godine kada je pokazala veliku ljubav prema domovini.Ova znamenita žena je odbila da se preseli u Francusku i dobije njihovu nacionalnu penziju.
Reč je o ženi koja je nosilac najvećeg broja herojskih odlikovanja iz Srbije i Francuske kao i drugih savezničkih država. Nakon početka Drugog svetskog rata, Milunka Savić je pružala ogromnu podršku u borbi protiv fašizma i na taj način još jednom pokazala svoje herojstvo i rodoljublje.
U RUMI: POČELA REKONSTRUKCIJA GLAVNE ULICE
Žena ratnica sa najviše odlikovanja
Rođena je u Koprivnici kod Raške 24.juna 1890. godine kao kći Radenka i Danice. Početkom Balkanskih ratova 1912. Milunka Savić, prerušena u muškarca i kao dobrovoljac Milun Savić postaje vojnik u Drinskoj diviziji. Učestvovala u borbama, pored ostalih kod Skadra i u Bregalničkoj bici 1913.
U bolnici na lečenju od zadobijenih rana otkriveno je da se iza imena Milun krije žena, a ubrzo se pročulo u srpskoj vojsci. Ranjavana je više puta. Za pokazanu hrabrost u borbama dobila je čin narednika. Najpoznatija i najhrabrija žena ratnik u prvom svetskom ratu među Srbima, dobila je mnoga srpska i saveznička odlikovanja.
Dva ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Srebrnu i zlatnu medalju za hrabrost Miloš Obilić, Spomenicu oslobodilačkih ratova 1912-1913., Albansku spomenicu, Spomenicu za oslobođenje i ujedinjenje 1914-1918., Dva francuska Ordena legije časti, ruski orden Krst svetog Đorđa Pobedonosca i mnoga druga. Umrla je u Beogradu 05.oktobra 1973. godine.
