Dan državnosti Srbije — Sretenje je državni praznik Srbije koji se proslavlja 15. i 16. februara, a ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak, kao dan sećanja na početak Srpske revolucije, i takođe se proslavlja kao Dan ustavnosti Srbije u spomen na dan kada je u Кragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Кnjaževstva Srbije — Sretenjski ustav.Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Кraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Кao državni praznik u Republici Srbiji obnovljen je 10. jula 2001, a slavi se od 15. februara 2002. godine.U periodu od 1990. do 2001. Dan državnosti Srbije slavio se 28. marta, u znak sećanja na 28. mart 1989. kada je Skupština SR Srbije usvojila amandamne na Ustav SR Srbije i znatno smanjila ovlašćenja autonomnih pokrajina. U periodu od 1945. do 1990. kao jedini republički praznik u SR Srbiji obeležavan je Dan ustanka naroda Srbije, koji je takođe ukinut 2001. godine.
Na Sretenje 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak.
* Na Sretenje 1835. godine donet je Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, pa je ovaj dan slavljen i kao Dan ustavnosti.
* Od 2006. godine Sretenje je Dan državnosti Republike Srbije.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje. Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč „sretenje“ označava susret.
Sretenje Gospodnje uspomena je na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista, da bi ga posvetila Bogu.
Prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četrdesetog dana po Božiću.
Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč „sretenje“ označava susret.
Ovaj događaj, opisan u četvorojevanđeljima, kao praznik ustanovljen je još u najstarijem dobu hrišćanstva, a svečano je počeo da se proslavlja oko 544. godine, za vreme cara Justinijana.
U našem narodu smatra se da se danas sreću zima i leto. Veruje se da na Sretenje mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća i leta.
Veruje se i da danas iz jazbine izlazi mečka. Ako je sunčano, vraća se nazad, jer će zima trajati još šest nedelja. Ako senke nema, zima je gotova i medved kreće u potragu za hranom.
