Press "Enter" to skip to content

U ČAST I SEĆANJE na najpoznatijeg odžačara u Inđiji čika Peru

U ulici Jug Bogdana u Inđiji u trošnoj kućici sa dva kučeta i malo živine živeo je čovek koji je godinama donosio sreću u mnoge domove, ne samo u Inđiji već i širom Srbije..

Čika Peru odžačara nema ko nije poznavao..pola radnog veka je proveo u dimničarskom poslu, a poslednjih dvadesetak godina i kao pijačni prodavac..

Foto: Godinama živeo sam

Kako kaže znao je svako domaćinstvo u Inđiji i svi su ga rado pozdravljali…Zbog posla kojim se bavio stradala su mu pluća, pa je puno vremena provodio po bolnicama i domovima zdravlja.

Čika Pera nas je nedavno napustio te Vam prenosimo deo intervjua od prošle godine u ovo doba. 

Tokom razgovora prošle godine u oktobru prisetio se  svojih momačkih dana i dimničarskog zanata koji je obavljao godinama.

– Nakon svršena četiri razreda osnovne škole krenuo sam na zanat za odžačara a učio me je pokojni Đura Borotić koji je bio vrsni majstor ovog zanata. Kod njega sam bio dve godine a zanat sam završio ’56 godine seća se Pera i kaže da je odrastao u siromaštvu.

Foto: Čika Pera prošle godine poklonio sliku doktorki koja je brinula o njemu

-Otac je stradao u ratu, pa je majka je morala da brine o troje dece. Živeli smo jako teško i bili više gladni nego siti, ali takvo je i vreme bilo priča on.
Sećajući se perioda pre pola veka, čika Pera kaže da su morali ići bosi kad su čistili odžake. Posebno se seća da su u to vreme Nemci još živeli u ovim krajevima, pa su često išli u njihove kuće.

-Zanat smo završili Pera Čolić i ja kod majstor Đure, a ja sam prvi počeo da radim. Nisu to bili neki novci, dobijao sam deset posto zarade, a ostalo je išlo majtoru seća se on.
Nekoliko godina kasnije odlučuje da konkuriše za posao u Nišu gde je radio sedam godina i dobro zarađivao priseća se ovaj odžačar.

-U Nišu se radilo po učinku a imali smo platu kao piloti. To je bila dobra para pa sam mogao da šaljem majci i sestri. Kad sam se vratio iz Niša prešao sam u Beograd i svaki dan putovao na posao skoro 30 godina.

– Rano sam otišao u invalidsku penziju sa 40 godina i počeo da radim na pijaci. Penzija je bila jako mala, pa sam morao da se dodatno angažujem i prodajem povrće i voće.

-Voleli su ljudi da dođu kod mene, jer sam bio pošten i davao više nego što plate. Recimo papriku, umeo sam da prodam po 70 džakova dnevno. Kod mene su dolazile redovne mušterije, uvek zadovoljni pa su se i vraćali kaže Pera.

Foto: Čika Pera sa ženama iz Udruženja “4+1” pomoć starima u kući iz Inđije

Do pre pet godina veselo namejano lice iza tezge pozdravljalo je inđinčane, a onda su bolest i godine učinili svoje..

Društvo mu prave sestrići, poneki komšija i gerontodomaćica iz Udruženja “4+1” Rada koja dolazi jednom nedeljno i pomogne oko kućnih poslova.

Bez obzira na težak život i samoću, u njemu još uvek ima duha i volje…i mnogo lepih reči.

-Čovek treba da uvek bude pošten, da ne dira nikog, ne vređa i treba da voli svakog. Ako voliš sebe voli i drugog poručuje na kraju razgovora čika Pera Rađenović, najpoznatiji inđijski odžačar.

SLAVA MU!!

Podelite sa prijateljima:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.
Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On Instagram