Press "Enter" to skip to content

Sutra obeležavamo 11. novembar Dan PRIMIRJA u Prvom svetskom ratu

U Srbiji, ali i mnogim zemljama širom sveta, 11. novembar slavi se kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čijim su potpisivanjem, u 11 sati u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u šumi Kompjenj u Francuskoj, sile Antante i Nemačka okončale sukob.

Nakon toga pregovori o uslovima mira su nastavljeni, a potom i dogovoreni, ali tek Versajskim mirom 28. juna 1919. godine, čime je Prvi svetski rat i zvanično okončan.

Dokument koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.

Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma, a u srpskoj javnosti vlada mišljenje da je dobro i važno da slavimo 11. novembar, kao i ostale zemlje, a ne 13. kad je potpisano beogradsko primirje jer time Srbija staje u red zemalja koje su se borile za slobodu i bolju budućnost.

Dan primirja se u Srbiji obeležava kao neradni dan, a određene institucije poput Pošti i Domova zdravlja kao i komunalnih službi će imati dežurstvo.

Natalijina ramonda

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde , koja se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena zakonom kao prirodna retkost.

Ovaj cvet je u botanici poznat i kao cvet feniks jer i kad se potpuno osuši, ukoliko se zalije, može da oživi. Otuda i simbolika „ponovonog rađanja“ Srbije koja je uspela da se oporavi nakon stradanja.

Biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća. Zajedno sa Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraljici Nataliji. Osim u Srbiji, Natalijina ramonda raste još samo u Grčkoj i Makedoniji, odn. na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište najžešćih borbi na Solunskom frontu tokom Prvog svetskog rata.

Osim ramonde, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.

Podelite sa prijateljima:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Be First to Comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Mission News Theme by Compete Themes.
Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On Instagram