SREMAČKI OBIČAJI ĐURĐEVDANSKOG URANKA: Kitili prozore i dočekivali tamburaše

“Prvomajski uranci” se nekada nisu slavili, pogotovo u Vojvodini koja je bila agrarna sredina za vreme Austro-ugarske. U Sremu i Fruškogorju odlazilo se u šumu i na izletišta na “Đurđevdanske uranke” koji se obeležavaju 05. na 06 maj.

Palile su se logorske vatre i uz muziku i hranu provodila cela noć u prirodi. Ujutru su se umivali na izvorima i odlazili kući da proslave Đurđevdan.

Foto: Arhiva Živan Pašić

Najčuveniji uranci su organizovani u Čortanovcima na Кozarici , u Sremskim Кarlovcima na Stražilovu , u Ležimiru i na drugim izletištima Fruške gore. Posle 1945. godine zabranjivana su verska okupljanja pa su se Sremci dosetili i Đurđevdanske uranke prebacili na Prvomajske uranke.

-Do Drugog svetskog rata i za vreme Austro-ugarske u našem selu je bila čuvena tradicija „Đurđevdanskog uranka“ na izvoru Кozarica u šumi. Posle dočekivanja zore odlazilo su kući i dočekivali gosti a slavila se seoska slava.

Foto: Arhiva Živan Pašić

-Momci su devojkama kitili prozore selenom uz pratnju tamburaša a domaćini su ih dočekivali otvorenim kapijama počinje priču Živan Pašić, lokalni hroničar i istoričar i kaže da se u Sremu na svečare ne zove već se otvara kapija i svako je rado viđen gost.

Đurđevdanska slava se stotinama godina poštovala a obeležava se i danas. Crkvena slava letnji sv. Nikola 22. maj je obeležavana samo u crkvi liturgijom uz zvonjavu zvona, muziku, večeru i veselje u crkvenoj porti. Tada se birao i crkveni kum.

ZAVIRITE U ČORTANOVAČKU ŠUMU: KRIJE BROJNE MISTERIJE (FOTO)

Foto: Živan Pašić-hroničar

-Na uranke su dolazili gosti iz celog Srema, uglavnom vozom koji je na taj dan išao od Zemuna samo do Čortanovaca. Na Кozarici se igralo, pevalo, pekli jaganjci, svirali tamburaši, postavljali šatori, ringišpili i licideri. Posle uranka rano ujutru se vraćalo kući i zajedno sa gostima odlazilo u selo na slavu kaže poznati čortanovački hroničar.

VILA STANKOVIĆ: REZIDENCIJA KAKVU NEMA EVROPA

I dan danas Кozarica je simbol prvomajskog uranka u Čortanovcima. Svake godine veliki broj izletnika dolazi da uživa u prelepoj prirodi.

Foto: Izvor nekada/arhiva Živan Pašić

-Prema istorijskim podacima izvor „Кozarica“ je bio stecište velikih srpskih ličnosti. Sveti Sava je bio na ovom izvoru početkom 13. veka, kada je izmirio svog brata Stefana sa mađarskim kraljem.

U 15. veku Кozaricu je često pohodio i odmarao se despot Vuk Branković kada je iz Кupinova išao za Slankamen.

Za vreme Slankamenačke bitke, 1691. godine, ovde je svoju vojsku odmarao vojvoda Jovan Monasterlija sa 12.000 konjanika koja se na strani Austrije borila protiv Turaka i čijom su zaslugom i junaštvom Turci pobeđeni.

U neposrednoj blizini na kraju šume nalazi se dolina Кosturnica, mesto gde su pokopani izginuli u Slankamenačkoj bici navodi Pašić.

Foto: Izvor nakon obnavljanja/arhiva Živan Pašić

Prvo obeležje na Кozarici je drveni krst, koji je postavljen i osvećen 1848. godine na Ivandan. Posle izgradnje železničke pruge za vreme paroha Nikole Кonstatinovića 1890. godine uređuje se izvor i postavlja nov drveni krst.

Izvor je zidan ciglom i kamenim blokovima, istim koji su korišćeni u izgradnji železničkog tunela. Godine 2002. zidani deo se srušio zajedno sa ikonom Svetog Đorđa, ostao je samo valov za vodu.

-U proleće 2006. godine Zavičajno društvo „Кozarica“ je prikupilo novčana sredstva i građevinski materijal, a obnova je počela po projektu Nacionalnog parka Fruška gora koji je i uredio okolinu izvora.

Izvor je osvećen 11. novembra 2006. godine od strane vladike Sremskog Gospodina Vasilija i dat srpskom narodu na čast i spomen kaže na kraju razgovora Živan Pašić.

FILMSKA avantura: OLDTAJMER džipovima kroz fruškogorske krajeve

View this post on Instagram

Kreativnost na delu 🤹‍♂️🤹‍♂️🤹‍♂️ Dvorište Crvenog krsta u Inđiji #indjija #crvenikrst #srbija #serbia #redcross #infocyberofficial #pazovaindjijavesti

A post shared by PAZOVA INĐIJA VESTI (@pazova_indjija_vesti) on

Podelite sa prijateljima:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *