Predsedniku opštine Inđija Vladimiru Gak odlikovan je ordenom Svetog Maksima Brankovića od strane Njegovog preosveštenstva Episokopa sremskog gospodina Vasilija za zasluge pomoći u izgradnji i obnovi srpskih pravoslavnih crkava i manastira.

Sveta liturgija i čin uručenja organizovani su danas u Hramu Vavedenja Presvete Bogorodice u Inđiji.

-Ovo je velika Božija čast, Božija milost. Zahvalan sam Njegovom Preosveštenstvu episkopu Sremskom gospodinu Vasiliju što mi je uručio ovo visoko odlikovanje Eparhije Sremske. Kada se radi o ovakvim stvarima ovo obeležava ne samo čoveka koji je poneo odlikovanje ili priznanje, to obeležava čitavu njegovu porodicu. Nadam se damo zajedno i u budućnosti biti delatni prema svetoj majci našoj srpskoj pravoslavnoj crkvi, prema našem srpskom rodu, našoj državi i svojoj porodici. Hvala svima, najveći deo ovog priznanja proizilazi iz onog što zajednički možemo da uradimo poručio je Gak.

KO JE BIO MAKSIM BRANKOVIĆ?

Đorđe Branković, potonji sveti vladika Maksim, od svetih roditelja despota Stefana Slijepog i Angeline, kćerke Andrije „Arvanita“ Crnojevića dobio je ime po dedI, velikom srpskom vladaru Đurađu Brankoviću.  Roditelji su se venčali 1461. godine u Skadru, a potom dobijaju i prvenca sina Đorđa. Tačan datum njegovog rođenja nije zabeležen, ali se smatra da je to najverovatnije 1462. godina.

Maksim je dan i noć služio svom narodu koji ga je izuzetno voleo i cenio. Smatralo se da je svet, a njegove ruke su blagouhale još za života. Njegovim staranjem fruškogorski manastiri su ukrašeni izvanrednim umetničkim delima, a biblioteke su bile izuzetno bogate.

Nakon završetka njegove zadužbine manastiru Krušedol, ovaj sveti muž predstavi svoju dušu Gospodu 18. januara 1516. godine. Sahranjen je pored oca i brata u hramu beogradsko-sremske mitropolije. Ubrzo za njim upokojila se i njegova mati Angelina. Maksimove časne mošti su se obrele u sedmoj godini po upokojenju, a Angelinine nešto malo kasnije. Svete i čudotvorne mošti sremskih Brankovića, baš kao i vek ranije svetog Save, spalili su Turci 1716. godine, ali njihov sjaj i veličina nisu izbledeli. Spašeni su samo manji delovi.

Sveti vladika Maksim je zabeležen i u srpskoj narodnoj poeziji, a kao mudrog i nadarenog  predstavlja ga pesma „Đurđeva Jerina” gde on kao dete savetuje svoju baku Jerinu. Narod ga je u pjesmama nazvao „Despotović Makso”.

Svetim Brankovićima se najčešće molimo za mir. Njihova uloga u istoriji srpskog naroda je nemerljiva. Oni su bili (a i sada su) ukrepljenje srpskog naroda u najtežim vremenima. Maksim, muž vrlinski i sveti, zaštitnik Srpske crkve i pravoslavlja i danas sija svojim žitijem i delima. Kada se osvrnemo ka prošlosti, smotrimo da je bio obdaren i prozorljivošću, jer je vidio dalje nego običan smrtnik. To su potvrdili vekovi.

VIDEO:

Please follow and like us: