Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu, SAD, više desetina hiljada radnika izašlo na ulice zahtevajući povoljnije uslove rada i doslednu primenu osmočasovnog radnog vremena.

Tog dana u Čikagu, 1886. godine, oko 40.000 američkih radnika stupilo je u generalni štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli “tri osmice” – po osam sati rada, odmora i slobodnog vremena. Organizatori su prethodno predočili probleme i neposredne zahteve poslodavcima i vlastima.

Protest na koji je odgovoreno represijom, zbog brutalne reakcije vlasti i poslodavaca, a potom i niza žrtava, postao je neka vrsta simbola borbe za prava obespravljenih.

 

Protesti su započeli 1. maja, a do najoštrijih sukoba s policijom došlo je narednih dana, 04. i 05. maja, kada su se sukobi proširili i van Čikaga.

Policija je zapravo pokušala da razbije protestne skupove i dovede do podele manifestanata, što se završilo ozbiljnim sukobima u kojima je bilo brojnih žrtava i među demonstrantima odnosno štrajkačima i među policajcima.

 

U sukobima s policijom u Čikagu ubijeno je najmanje šest i ranjeno oko 50 radnika, a veliki broj je uhapšen. Pet radničkih vođa osuđeno je kasnije na smrt, a trojica na robiju.

 

U znak sećanja na velike manifestacije obespravljenih, i njihovu odlučnu borbu, na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine, odlučeno je da se 1. Maj obeležava masovnim skupovima, demonstracijama i prigodnim manifestacijama, u znak sećanja i opomene.

Na Drugom kongresu 1891. godine 01. maj je i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada.

 

Postupno, tokom poslednjih godina 19. veka i prvih godina 20. veka, 01. maj je sve masovnije prihvatan i obeležavan, vrlo često i širokim protestnim manifestacijama.

 

U Srbiji, 1. maj je prvi put obeležen kao Praznik rada 1893. godine, protestnim skupovima u Beogradu.

 

Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine kasnije.

Praznik rada je posle Drugog svetskog rata, najmasovnije obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.

 

Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja.Prema Zakonu o državnim praznicima, prvomajski praznik se u Srbiji neradno obeležava dva dana.

Prvomajski uranak je narodni običaj i svetkovina koja se sastoji u tome da se 1. maja porani u prirodu ili čak da se ode dan ranije i uz logorsku vatru provede noć. Najčešće se tokom uranka sprema neko jelo u kotliću ili na roštilju. Među Srbima je ovaj praznik veoma rasprostranjen. Gotovo svaki grad u Srbiji ima svoja tradicionalna prvomajska izletišta, a najčešće su to zelene površine izvan grada.