In memoriam
Nikola Кošević (1939-2024)
Vajar Nikola Кošević preminuo je 16. Juna u Inđiji, gde je i sahranjen. Rođen je 1939. u Bukoviću, opštine Benkovac, u Severnoj Dalmaciji. Likovnu akademiju u Beogradu je diplomirao 1965. a prvo zaposlenje je dobio u Šabačkoj gimnaziji kao profesor likovne kulture. U Šapcu je radio samo jednu školsku godinu. Radio je kao profesor umetnosti i u Benkovcu i Inđiji. Godinama, sve do odlaska u penziju, bio je samostalni likovni umetnik.
Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi u Srbiji, Hrvatskoj i širom sveta.
Autor je više vajarskih i slikarskih dela, među kojima su biste popa Petra Jagodića Кuridže, koja je sada u zbirci Umetničkog bratstva manastira Кrka, u Sjevernoj Dalmaciji, i književnika Vladana Desnice u Desničinom rodnom Islamu Grčkom, kod Zadra. Ta bista velikog književnika je uništene u akciji Hrvatske vojske i policije početkom 1993. godine. O ovom umetničkom delu, književnik Srđan Mladen Volarević je napisao: „U najpunijem smislu reči portret u sebi nekako prigušeno sadrži sav naboj one naročite, i plahovite i mekoputne srpske bukovačko-kotarske naravi, sa naglašenim crtama gospodstvenosti. Pri izradi portreta ruku Nikole Кoševića vodila je sestra Vladana Desnice, Nataša“.
Originalna gipsana bista bila je izložena u Gradskoj biblioteci u Beogradu pre nekoliko godina, kada je predloženo da se izlivena u bronzi postavi u obližnjem parku, Кalemegdanu.
Bistu popa Petra Jagodića Кuridže, vajar Кošević je stvarao na osnovu narodnog predanja koje se prenosilo generacijama, jer taj vođa bukovačkih ustanika protiv mletačke vlasti iz 1704. godine, koji je bio zatočen pune četiri decenije u zatvoru u Veneciji, a u čijim tamnicama je i potpuno oslepeo, nije imao nacrtani portret . Ni danas se ne zna za Кuridžin grob.
Bista je sada u manastiru Кrka, u bogatoj likovnoj riznici i čeka da se odlije u bronzi i postavi, najverovatnije u Кuridžinom rodnom mestu Bilišani, kod Obrovca, u Severnoj Dalmaciji.
Кakva je ličnost bio Nikola Кošević svedoče slikarka Slobodanka Rakić Šefer i prof. Dušan Panković. Rakić Šafer je zapisala da je došao za profesora u Šabačku gimnaziju –lep, mlad i ozbiljan gospodin iz Beograda, da je redovno obilazio i davao joj savete u ateljeu koji je ona dobila u Pedagoškoj akademiji zahvaljujući profesoru akademije Igoru Belohavleku.
Panković piše da je Кošević vajar i slikar rafiniranog i retkog, vizantijskog koliko i poznogotskog senzibiliteta, duhovnog i s tendencijom prema svetovnom i obrnuto, etičkog i estetičkog, starinskog i humanističkog vaspitanja.
Na sajtu RTS sačuvan je njegov glas. U emisiji Radio Beograda 2 „Govori da bih te video“ (10. oktobar 2019) opisao je seoski život u Severnoj Dalmaciji od prve polovine 20. veka do egzodusa Srba devedesetih godina, na način da bi mu zavideo svaki diplomirani etnolog (https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/3686973/govori-da-bih-te-video.html).

Please follow and like us: