Đorđe Vojnović- heroj, zadužbinar i dobrotvor..

Svaki grad ima svog heroja, istaknutu ličnost i zadužbinara, koji je u različitim društvenim krugovima, pa i među evropskom elitom, na najbolji način predstavljao svoje mesto. U periodu između dva svetska rata u Inđiji je živeo čovek koji je dao ogroman doprinos razvoju ovog grada.

Veleposednik i bibliofil koji se u to vreme bavio ekonomskim, društvenim i nacionalnim pitanjima Srbije, nekoliko puta hapšen od strane opštinskih nemačkih vlasti, Đorđe Vojnović će za svagda ostati upamćen kao neko ko je rodnom gradu pred smrt poklonio kuću, a gradskoj biblioteci zbirku od 6.000 knjiga kao legat.

Đorđe je rođen 12. juna 1888. godine, kao sin jedinac od oca Đorđa i majke Ljubice koji su u Inđiju došli iz Buđanovaca početkom 19. veka i tu kupili oko 300 jutara zemlje. Njegovo školovanje odvijalo se u Inđiji, Zagrebu, Sremskim Karlovcima, Osijeku i Beču.

Kuća Vojnović

Bio je oženjen Anicom Kontić, devojkom iz ugledne inđijske porodice sa kojom je proveo predratne godine u Beču. Zbog porodičnih problema se 1917. godine vraća u Inđiju za stalno, gde je živeo do smrti. Poznato je da je Đorđe u periodu između dva rata bio velikoposednik, a neki navode da je imao i preko 500 jutara zemlje, što njegove što ženine.

Nakon te celokupne ratne priče, kada mu je konfiskovana imovina, jedan deo veleposeda koji mu je ostao je podelio, pa su tako radnici koji su radili na njegovim imanjima dobili po „parče“ zemlje.

Bilo je ljudi koji su dolazili u „Kuću Vojnović“ i svedočili da su bili njegovi radnici i da im je Đorđe zaista prepisao zemlju.

Zavičajno društvo „Đorđe Vojnović“ je oformljeno avgustu 2004. godine na inicijativu grupe građana koji su znali da je Đorđe testamentom na neki način obavezao građane da od njegove kuće naprave muzej.

Đorđe je jedan od najzaslužnijih za izgradnju Sokolskog doma, današnjeg Kulturnog centra, čija je gradnja trajala tri godine i kako svedoče spisi na nju je utrošeno tadašnjih 600.000 dinara.

Nekoliko meseci pre smrti, krajem 1974. Vojnović je darovao svoju kuću opštini Inđija, zajedno sa umetničkim predmetima.

Kuća Vojnović Inđija

Umro je 1974. godine u Inđiji u 87 godini života, a sahranjen je na inđijskom Starom groblju.

Đorđe nije imao potomke, ali je iza njega ostalo Zavičajno društvo koje uprkos svim poteškoćama i izazovima s kolena na koleno prenosi priču o Đorđu Vojnoviću, borcu za pravdu i istinu, bibliofilu koji je godinama bio nosilac inđijske intelektualne elite tog doba.

Spomen soba

Kuća Đorđa Vojnovića je izgrađena 1873. godine u neoklasičnom stilu. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice je kategorizovao kuću kao spomenik od značaja za opštinu.

U okviru kuće se nalazi galerija koja je pre par godina adaptirana, vinski podrum u kojem je otvorena prva vinoteka i spomen soba opremljena autentičnim komadima nameštaja iz 19. veka.

Prema podacima, reč je o nameštaju koji je izrađen stilom poznatim kao „bidermajer“. Tipični primeri nameštaja ovog stila su lake stolice i sofe, ljupke komode, pisaći stolovi, vitrine sa staklom i police za knjige.

Podelite sa prijateljima:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *