Sofija Petrović učenica IV -1 razreda inđijske Gimnazije osvojila je prvo mesto na republičkom takmičenju iz knjiiževnosti “Književna olimpijada”. Takmičenje održano na Filološkom fakultetu u Beogradu, a mentor joj je bila profesorka Milana Lukić.

Nakon samo nedelju dana Sofija je osvojila    drugo mesto na republičkom nivou takmičenja iz jezika i jezičke kulture. Ova sjajna mlada devojka  iz Inđije sa ponosom predstavlja talentovanu generaciju đaka , koju Inđija nesumnjivo ima sve više.

Od kada datira interesovanje za jezik i  književnost?

-U petom razredu smo počeli opširnije da radimo gramatiku u školi, bilo mi je još tad jako interesantno i krenula sam na takmičenja. S vremenom mi je bilo sve zanimljivije da učim, srpski mi je postao omiljeni predmet, a profesorka mi je pomagala u pripremama i podržavala me. U sedmom razredu sam htela da vidim kako bih se snašla na takmičenju iz književnosti, i videla sam koliko je gradivo lepo za učenje. Mada mislim da tada još nisam razumela književnost u potpunosti, sva značenja, misli i istine o životu koje delo nosi, tako da sam tek u srednjoj školi zapravo zavolela čitanje.

Kakvi su  ti utisci sa Književne olimpijade na kojoj si  osvojila prvo mesto, da li je bilo teško?

-Taj mi je dan stvarno lepa uspomena. Takmičenje je održano 23. maja na Filološkom fakultetu, gde bih želela studiram. Učestvovalo nas je oko osamdeset učenika četvrtog razreda. Dugo sam se spremala, profesorka mi je pomagala u tome. Značilo mi je da dobro uradim, pa sam imala i tremu i bila prilično nesigurna. Кad sam prešla sva pitanja malo me je popustila trema, bila sam zadovoljna kako sam uradila. U stvari je najteže posle testa, to iščekivanje rezultata. A divan je osećaj kad se rad isplati. Bila sam presrećna na dodeli diploma, stvarno lep događaj.

Šta za tebe  znači to takmičenje?

-Pošto je to predmet koji najviše volim da učim, pripreme mi nisu mučenje, najlepše mi je da čitam i prelazim gradivo. Pred samo takmičenje uhvati me trema, onaj osećaj da u stvari nisam naučila ništa. Tako da budem stvarno presrećna kad ostvarim neki uspeh, najviše zbog toga što je književnost nešto što toliko volim, pa mi svaka ostvarena prilika znači i na neki način me ohrabri. A tek koliko mi znači podrška porodice i profesorke, uvek mi pomažu da se pripremim i budu srećni zbog mene.

Ko su tvoji omiljeni književnici?

-Teško pitanje, izvojila bih Mešu Selimovića, Miloša Crnjanskog i Branka Miljkovića, s njihovom poetikom i mislima sam se najviše povezala. Svaki stvaralac ima neku svoju posebnost i na svoj način doprinosi književnosti.

Ostvarila si drugo mesto na takmičenju iz jezika i jezičke kulture, da li nam možeš reći nešto više o tom takmičenju?

-Republičko takmičenje iz srpskog jezika i jezičke kulture organizovano je 30. maja, tako da sam imala nedelju dana od prethodnog takmičenja, pa je bilo još više nervoze. I ono se održavalo na Filološkom fakultetu, a iz četvrte godine nas je bilo oko pedeset učesnika. Što se tiče samog testa, zadaci iz jezika su takvi da se mora logički razmišljati i analizirati, dok je kod književnosti najviše same teorije. Tako ni kad sam završila nisam bila sigurna u svoje odgovore, ali sam se ponovo mnogo obradovala kad sam ih uporedila s rešenjem. Bilo mi je neverovatno da sam osvojila jedno od prva tri mesta na oba takmičenja, nisam verovala da ću uspeti.

S obzirom da si maturant Gimnazije, kakvi su ti dalji planovi, koji fakultet ćeš upisati?

-Želja mi je da upišem Filološki fakultet u Beogradu i studiram srpski jezik i književnost. Кako je došlo vreme da moramo da odlučimo, obeshrabrila sam se, jer je to nešto što važi za prilično neperspektivno, što danas jednostavno nije traženo. I pored toga, nije bilo nekih drugih ideja, nisam se dvoumila niti pronašla išta drugo što toliko volim. I dalje sam malo uplašena, ali polako, videću i sama kako se snađem, nije ništa sad konačno.

Pored jezika i književnosti  imaš li vremena za hobi i koja su ti interesovanja?

-Volim i umetnost uopšte, psihologiju, jer mislim da su znanje i svest o tome važni jer je psihičko zdravlje često zapostavljeno, a problemi posmatrani kao nešto što ne postoji, filozofiju, pozorište, a volela bih da učim i strane jezike. Umetnost volim jer može da izrazi čovekove misli i osećanja na neki jedinstven, nekad i jedini način.

ČESTITAMO SOFIJI I ŽELIMO JOJ PUNO USPEHA!!!!

Please follow and like us: