Srpska pravoslavna crkva i svi vernici slave danas spomen na prenos moštiju svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćastvo, koji je česta krsna slava kod Srba.
Đurđic je jedna od najčešćih slava, a crkva ga pominje kao borca za hrišćanstvo i velikomučenika.
Sveti Georgije pogubljen je 303. godine. Bio je Hristov vojnik koji je odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.
Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol paganske vere, dok se na ikonama za praznik Đurđic predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.
Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje – kao praznik Obnovljenja hrama Svetog velikomučenika Georgija (Đurđic) i 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).
U bogoslužbenom kalendaru samo je Đurđevdan obeležen crvenim slovom, dok Đurđic ne spada u zapovedne praznike iako je od velikog značaja za pravoslavnu crkvu.
Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.
MOLITVA SVETOM GEORGIJU:
“Muke strašne izbegao nije, divni Velikomučenik Sveti Georgije. Sve zemaljsko on prezre i odreče, da Carstvo Nebesko večno steče. Videlo je u tami što nam svima sija, slava divnog Velikomučenika Georgija. Duša naša smerno blagodari, zastupnika takvog što nam Bog podari. Svakom ko pomoć i spas od njega zatraži, ime svetoga ljubav i veru osnaži. Zato se tebi u muci molimo, i tvoje pomoći vapijući prosimo. Usliši i sada molbe naše nevoljne, molitve primi skromne, dragovoljne. Neka zastupništvo tvoje za nas ne bledi, ne ostavi nas u nevolji i bedi. Čuj glas napaćenog našeg roda, seti se srpskoga naroda. Da nam dušman više ne preti, pomozi nam Georgije Sveti”.